ЕЛЕКТРОНСКИ СЛУЖБЕН ГЛАСНИК НА ГРАД СКОПЈЕ

Година: 2019 Број: 18
Датум на издавање: 12/27/2019

Општина: Совет на Град Скопје
Тип:Програма

Наслов: ПРОГРАМА ЗА УРЕДУВАЊЕ НА ГРАДЕЖНОТО ЗЕМЈИШТЕ НА ПОДРАЧЈЕТО НА ГРАД СКОПЈЕ ЗА 2020 ГОДИНА
Текст:Врз основа на член 36 од Законот за локалната самоуправа (“Службен весник на 5/02) и член 95 од Законот за градежно земјиште (“Службен весник на Република Македонија” бр. 15/15, 98/15, 193/15, 226/15, 30/16, 31/16, 142/16 и 190/16), Советот на Град Скопје на четириесет и седмата седница, одржана на 26 декември 2019 година, донесе

ПРОГРАМА
ЗА УРЕДУВАЊЕ НА ГРАДЕЖНОТО ЗЕМЈИШТЕ
НА ПОДРАЧЈЕТО НА ГРАД СКОПЈЕ ЗА 2020 ГОДИНА



Програмата содржи:
Како простор кој е предмет на уредување на градежното земјиште се смета изграденото и неизграденото градежно земјиште на подрачјето на град Скопје определено со ГУП на Град.


II. ОБЕМОТ НА РАБОТИ ЗА ПОДГОТВУВАЊЕ И РАСЧИСТУВАЊЕ
НА ГРАДЕЖНОТО ЗЕМЈИШТЕ

Под обем на работи за подготвување и расчистување на градежното земјиште за изградба на инфраструктурни објекти се подразбира:

· Оформување на геодетска документација,
· Извршување на основни геомеханички испитувања,
· Решавање на имотно правните односи,
· Расчистување на градежна парцела (селидба, уривање и транспорт).


III. ОБЕМОТ И СТЕПЕНОТ НА ОПРЕМУВАЊЕ НА ГРАДЕЖНОТО ЗЕМЈИШТЕ СО ОБЈЕКТИ ОД ОСНОВНАТА ИНФРАСТРУКТУРА

Во смисла на оваа Програма, градежното земјиште се уредува во обем истепен согласно Правилникот за степенот на уредувањето на градежното земјиште со објектина комунална инфраструктура и начинот на утврдување на висината на трошоците за уредувањето во зависност од степенот на уреденост (“Службен весник на РМ” бр. 193/16 и 72/18), со тоа што Градот Скопје врши опремување на градежното земјиште со инфраструктура од значење за градот утврдена со ГУП на Град Скопје, и тоа:

а) објекти за заедничка комунална потрошувачка согласно ГУП:

· Изградба на магистрални и собирни улици и други површини;
· Изградба на основна атмосферска канализациона мрежа;
· Изградба на јавно осветлување на магистрални и собирни улици;
· Изградба на јавно зеленило од надлежност на Градот Скопје;
· Изградба на пречистителна станица за отпадни води (централна).

б) објекти за индивидуална комунална потрошувачка:

· Изградба на основна водоводна мрежа;
· Изградба на основна фекална канализациона мрежа;

Уредувањето на градежното земјиште се врши по обезбедувањето на правни и технички услови и материјални средства.


IV. ФИНАНСИРАЊЕ НА ПРОГРАМАТА

Програмата за уредување на градежното земјиште за 2020 година, се финансира од извори на средства утврдени со закон, преку Буџетот на Град Скопје за 2020 година и ги опфаќа работите предвидени со подпрограмите ФА, ЈА, ЈД и ЈИ, како следува:
Програма
Ставка
Ред. бр.
Назив на проект – активност
План 2020
ПЛАНИРАНИ ПРИХОДИ
1.110.000.000
Планирани приходи од уредување на градежно земјиште1.000.000.000
Планирани приходи од надоместок за утврдување на правен статус на бесправно изграден објект
110.000.000
ПЛАНИРАНИ РАСХОДИ
Сектор за планирање и уредување на просторот
1.083.200.000
ФА
Уредување на градежно земјиште (капитални расходи)
145.000.000
ФАА
482
Проекти за изградба на улици и одржување
1.000.000
ФАА
482
Изградба на улици по склучени договори за уредување на град.земјиште
37.000.000
ФАА
482
Проекти за изградба на комунална инфраструктура
2.000.000
ФАА
482
Изградба на комунална инфраструктура
35.000.000
ФАА
482
Изградба на главни доводни системи за водоснабдување
10.000.000
ФАА
482
Изградба, одржување и реконструкција на Кеј на р.Вардар
60.000.000
ЈА
Јавно осветлување (капитални расходи)
87.000.000
ЈАА
482
9
Реализација на паметно осветлување и платформа за дигитален град
87.000.000
ЈД
Изградба и реконструкција на улици и патишта
829.700.000
ЈДА
482
Изработка на проектни документации за сообраќајници и јавни површини
60.000.000
ЈДА
482
Изработка на проект на документација на пешачки надпатник
1.200.000
ЈДА
482
Ревизија на проекти, контролни испитувања и консултантски услуги
4.000.000
ЈДА
482
Изградба на бул.АСНОМ (фазна реализација)
80.000.000
ЈДА
482
Изградба на ул. Борис Сарафов
16.000.000
ЈДА
482
Изградба на бул. Х.Т. Карпош (од Натанаил Кучевишки до обиколница)
60.000.000
ЈДА
482
Реконструкција, одржување на мостови (конструкција, коловоз, тротоари, огради, дилатациони фуги и осветлување)
500.000
ЈДА
482
Надзор над изградбата, реконструкцијата и одржувањето
15.000.000
ЈДА
485
Експропријација на земјиште за изградба на улици
65.000.000
ЈДА
485
Надомест за одземен имот за изградба на улици
15.000.000
ЈДА
482
Изградба, одржување и реконструкција на дел од ул. Теодосиј Гологанов кај клуб на пратеници (меѓуопштинска соработка)
20.000.000
ЈДА
482
Изградба, одржување и реконструкција на Надвозник (вкрстување на бул Александар Македонски со Пролетна офанзива )
1.000.000
ЈДА
482
Изградба, одржување и реконструкција на бул.Босна и Херцеговина
90.000.000
ЈДА
482
Изградба на ул. Есенинова и подземни бунари со линиски системи
20.000.000
ЈДА
482
Изградба, реконструкција, одржување на бул. Никола Карев (фазна реализација)
100.000.000
ЈДА
482
Изградба на ул.Боца Иванова и Лазо Трповски– фазна реализација
10.000.000
ЈДА
482
Изградба, одржување и реконструкција на ул. Македонско Косовска бригада – фазна реализација
30.000.000
ЈДА
482
Изградба, реконструкција и одржување на мали плоштади, скверови, дрвореди, зелени површини, уредување на површини околу објекти од култура
10.000.000
ЈДА
482
Изградба, одржување и реконструкција на нов Кружен тек на бул.2 ра Македонска Бригада
25.000.000
ЈДА
482
Реконструкција, одржување на ул. Благоја Стефковски (фазна реализација)
15.000.000
ЈДА
482
Реконструкција, одржување на ул. Индира Ганди (фазна реализација)
20.000.000
ЈДА
482
Реконструкција, одржување на ул. Александар Урдаревски од кружен тек со ул. Боца Иванова до ул. Бутелска
14.000.000
ЈДА
482
Изградба на бул. Хрватска – фазна реализација
1.000.000
ЈДА
482
Изградба на бул. Љубљанска од бул. Илинден до бул. Словенија (фазна реализација )
10.000.000
ЈДА
482
Изградба, реконструкција и одржување на сообраќајници со меѓуопштинска соработка
20.000.000
ЈДА
482
Изградба, реконструкција на бул. Гоце Делчев - вкрстување со булевар Крсте Мисирков
1.000.000
ЈДА
482
Изградба на бул. Св. Климент Охридски од пред раскрсница со ул. Илинден до раскрсница со бул.Никола Карев и бул.Македонско Косовска Бригада со денивелиран кружен тек
1.000.000
ЈДА
482
Изградба на бул. „Кузман Јосифовски – Питу“, од раскрсница со ул. „Никола Карев“ до раскрсница со бул. „Кочо Рацин“, бул. „Кочо Рацин“ до ул. „Мирче Ацев, ул. „Мирче Ацев“ до ул. „Филип Втори Македонски“, ул. „Филип Втори Македонски“ до ул. „Кеј 13 – Ноември“ и ул. „Кеј 13 – Ноември“ до бул. „Кочо Рацин“
5.000.000
ЈДА
482
Изградба на ул. Даме Груев од раскрсница со бул. Партизански одреди , со раскрсница ул. Димитрија Чуповски и ул. 11 -ти Октомври со ул. Филип II Македонски
10.000.000
ЈДА
482
Изградба на раскрсница ул. Скупи и бул. 8 – ми Септември, раскрсница бул. 8 – ми Септември и бул. Никола Карев, бул. Никола Карев и ул. Словенечка
10.000.000
ЈДА
482
Изградба на дел од ул. „Индустриска 1“ и дел од ул. „Маџари“
5.000.000
ЈДА
482
Изградба на сообраќајници и јавни површини во Централно Градско подрачје ( Рекорд )
5.000.000
ЈДА
482
Реконструкција, одржување на бул. Александар Македонски ( фазна реализација )
30.000.000
ЈДА
482
Реконструкција, одржување на ул. Востаничка
10.000.000
ЈДА
482
Реконструкција, одржување на ул. Никола Парапунов
10.000.000
ЈДА
482
Реконструкција, одржување на бул. Киро Глигоров ( фазна реализација )
10.000.000
ЈДА
482
Реконструкција, одржување набул. В. С. Бато (фазна реализација)
20.000.000
ЈДА
482
Реконструкција, одржување на ул. „Никола Карев“ од раскрсница со бул. „3та Македонска бригада“ до раскрсница со бул. “Кузман Јосифовски-Питу“,
10.000.000
ЈИА
Изградба на системи за одведување и прочистување на отпадни води
21.500.000
ЈИА
482
Фекална канализација долж бул. Партизански одреди од ул. Московска до мост Обединети Нации
2.000.000
ЈИА
482
Изградба атмосферска канализација по дел од бул.Никола Карев (од клучка детелинка до ул.155)
7.500.000
ЈИА
482
Изградба на фекален колектор по ул. 155
7.000.000
ЈИА
482
Изградба на атмосферска и фекална канализација по ул. „Киро Глигоров“ од бул. „Александар Македонски“ до река Вардар
5.000.000

Реализацијата на програмата ќе зависи од остварените приходи, кои ќе се остварат од надоместокот за уредување на градежно земјиште, капитални дотации и надоместок за утврдување на правен статус на бесправно изгредени објекти

По потреба, во текот на реализација на Програмата, може да се врши прераспоредување на средствата на работите од една во друга позиција, за што ќе одлучува Советот на Град Скопје.

V. ПРЕСМЕТУВАЊЕ НА ТРОШОЦИТЕ ЗА УРЕДУВАЊЕ НА ГРАДЕЖНО ЗЕМЈИШТЕ

1. Трошоците за уредување на градежното земјиште опфаќаат: трошоци за изградба на инфраструктурни објекти за заедничка комунална потрошувачка; трошоци за изградба на инфраструктурни објекти за индивидуална комунална потрошувачка и трошоци за подготвување и расчистување.

а) Трошоците за изградба на инфраструктурни објекти за заедничка комунална потрошувачка опфаќаат: трошоци за расчистување на градежното земјиште, за проектирање и изградба на објекти од основната комунална инфраструктура за заедничка потрошувачка (основни комуналии и пречистителна станица) и се во зависност од погодноста-бонитетот на локалитетот (комплекс), каде се гради или е изграден станбен, деловен или друг простор.

б) Трошоците за изградба на инфраструктурни објекти за индивидуална комунална потрошувачка опфаќаат: трошоци за расчистување на градежното земјиште, за проектирање и изградба на објекти од основната комунална инфраструктура за индивидуална потрошувачка.

в) Трошоците за подготвување и расчистување: трошоци за тековно расчистување и трошоци за опремување на градежно земјиште и за преместување на постојни објекти од комунална инфраструктура.

в.1) Трошоците за тековно расчистување на конкретната градежна парцела што паѓаат на товар на Градот ги опфаќаат надоместоците за потполна експропријација и за службеност што се определуваат согласно Законот за експропријација (Службен весник на РМ бр. 95/12, 131/12, 24/13, 27/14, 104/15, 23/16, 192/15 и 178/16) и Законот за процена (Службен весник на РМ бр. 115/10, 158/11, 185/11,64/12, 188/14, 104/15, 153/15, 192/15 и 30/16).

в.2) Трошоците за опремување на градежно земјиште, надвор од градежната парцела, се пресметуваат со претпоставени количини и тековни цени, според приложениот проект за изградба на објекти од комунална инфраструктура.

в.3) Трошоците за преместување на постојни објекти од комунална инфраструктура, ги сноси инвеститорот.

Изградените објекти од основната комуналната инфраструктура во случај кога е невозможно нивно преместување, ако и остануваат во границите на градежната парцела на инвеститорот или под објектите што се градат, мора да бидат заштитени. Инвеститорот е должен, пред отпочнување со изградба на објектот во својата градежна парцела, да побара писмена согласност од Град Скопје за заштита на тие објекти. Трошоците за заштита на објектите ги сноси инвеститорот.

2. Инвеститорот е должен да обезбеди и достави хидротехнички услови за приклучување на објектот на соодветната мрежа за индивидуална потрошувачка.
Средствата потребни за обезбедување на приклучоци на водоводна и фекална канализациона мрежа до изведена шахта се остваруваат од надоместок за приклучување што го утврдува давателот на услугата Ј.П.„Водовод и канализација“ – Скопје, согласно член 7 од Законот за снабдување со вода за пиење и одведување на урбани отпадни води (Службен весник на РМ бр.68/04, 28/06, 103/08, 17/11,54/11, 163/13, 10/15, 147/15 и 31/16).

Ј.П. „Водовод и канализација“ - Скопје заедно со хидротехничките услови доставува и вкупен износ на реалните трошоци на целосната изведба на мрежите согласно законската регулатива.

За дополнително добиена согласност за приклучување на мрежи од индивидуална
потрошувачка надоместокот ќе се регулира со анекс - договор, и ќе се пресметува по цени
кои важат во моментот на склучувањето на анекс - договорот.

При склучен договор за уредување на градежното земјиште, доколку комуналното претпријатие,
односно акционерското друштво изврши измена во техничкото решение за веќе дадена согласност
за изградба на комунална инфраструктура, истото заедно со инвеститорот се должни да ги сносат
трошоците за проектирање и изградба на истата. Претходно направените трошоци, комуналното
претпријатие односно акционерското друштво и инвеститорот, се должни да му ги надоместат на
Град Скопје.

VI. ВИСИНА НА НАДОМЕСТОКОТ И НЕГОВАТА РАСПРЕДЕЛБА

Надоместок

За уредување на градежно земјиште се плаќа надоместок за уредување на градежното земјиште (во понатамошен текст: надоместок).

Висината на надоместокот се регулира со договор за уредување на градежното земјиште што инвеститорот го склучува со Градот Скопје за инфраструктура од значење за градот утврдена со ГУП на Град Скопје.

Висината на надоместокот се определува според основица со состојба на ден 01.01.2020 год. изразена во денари/м2 нето изградена површина и истата изнесува 26.077,оо денари/м2.

Основицата од претходниот став месечно се усогласува со промената на индексот на цени на мало, објавен од Државниот завод за статистика.

За месеците за кои не е објавен индексот на цени на мало, ќе се применува последниот објавен индекс.

Надоместокот може да се плаќа на 12 (дванаесет) месечни рати, доколку износот е над 100.000,оо денари за физички лица и над 1.000.000,оо денари за правни лица. Првата рата во висина од 30% до 50% од износот на надоместокот се плаќа веднаш, а за остатокот до 11 (единаесет) еднакви месечни рати, инвеститорот е должен кај надлежниот градски орган за финансии да достави банкарска гаранција.

Надоместокот може да се плаќа на 18 (осумнаесет) месечни рати, доколку износот е над 100.000.000,оо денари за правни лица. Првата рата во висина од 30% до 50% од износот на надоместокот се плаќа веднаш, а за остатокот до 17 (седумнаесет) еднакви месечни рати, инвеститорот е должен кај надлежниот градски орган за финансии да достави банкарска гаранција.

Висината на надоместокот се пресметува во единствен износ за Градот Скопје и општината и истата претставува збир на висината на трошоците од точките 1, 2 и 3 од оваа глава и тоа:


1. Трошоци за заедничка комунална потрошувачка
Висината на трошоците за изградба на инфраструктурни објекти за заедничка комунална потрошувачка се утврдува како процентуален дел од основицата и е дадена во следниот табеларен преглед:
Основни
комуналии
Погодност – бонитет на локалитетот (комплекс)
КОМПЛЕКСИ
+
пречистителна
станица (1%)
Станбен простор
Деловен или
Друг простор
1
2
3
4
1.
ДЕЛ -1
22%
4%
10%
2.
ДЕЛ -2
20%
2%
8%
3.
ДЕЛ -3
18%
1,5%
4%
4.
ДЕЛ -4
16%
1%
2%

2. Трошоци за индивидуална комунална потрошувачка
а) Висината на трошоците за изградба на инфраструктурни објекти за индивидуална комунална потрошувачка се утврдува како процентуален дел од утврдената основица и тоа за:

· Водоводна мрежа ------------------------------------------ 1,5о%
· Фекална канализациона мрежа ----------------------- 1,5о%





3. Трошоци за поранешно расчистување


Трошоците за поранешно расчистување на конкретна градежна парцела, исплатени од Градот опфаќаат:

· Надомест за одземено земјиште и за експроприрана недвижност, што е исплатен;
· Трошоци за селидба, уривање на експроприраните, како и евентуални трошоци за расчистување и санација на теренот на конкретната градежна парцела;
· Дополнително утврдените трошоци направени во претходниот период за расчистување на конкретна градежна парцела кои не се опфатени со основниот договор и не се регулирани со анекс-договор.

Во трошоци за расчистување на градежна парцела не се пресметува вредноста на општествените станови, направените трошоци за тековното одржување и доведување во исправна состојба на становите, односно деловниот простор, дадени за раселување на поранешните сопственици или станари.


За расчистувањето на градежни парцели за изградба на објекти од основна и секундарна комунална инфраструктура за заедничка и индивидуалната комунална потрошувачка, за проектирање и изградба на тие објекти и за уредувањето на заедничкиот градски простор, се наплатува надоместок на ниво на Град Скопје и општините во градот Скопје, врз основица изразена во денари/м2 нето изградена површина, и согласно Правилникот за степенот на уредувањето на градежното земјиште со објекти на комунална инфраструктура и начинот на утврдување на висината на трошоците за уредувањето во зависност од степенот на уреденост (“Службен весник на РМ” бр. 193/16), Правилникот за стандарди и нормативи за проектирање (“Службен весник на РМ” бр. 60/12, 29/15, 32/16 и 114/16), Правилник за стандарди и нормативи за урбанистичко планирање (“Службен весник на РМ” бр. 142/15, 217/15, 222/15, 228/15, 35/16, 99/16, 134/16, 33/17 и 86/18);

За секој вид на простор што не е опфатен со одредбите на Правилниците од претходната алинеа, надоместокот ќе се пресметува по аналогија како за просторот опфатен со Правилниците;
Ако потпокривниот простор се изведува во повеќе нивоа, надоместокот со коефициент 0,2 се применува само за последното ниво сметано од долу нагоре;
При пренамена од станбен во деловен простор еднократно се доплаќа разлика до висина на надоместокот за уредување на градежно земјиште за деловен простор. Разликата се утврдува според табелата за погодност-бонитет на локалитетот (комплексот).
За пренамена од деловен во станбен простор не се враќа разликата во платениот надоместок.
Доколку инвеститорот нема одобрение за градење, а изградил објект и има доказ за платен надоместок (договор и проект со урбанистичка согласност) површината се признава. Доколку објектот не е отпочнат со градба или не е изграден, а на одобрението за градење е измината важноста, површината не се признава.
Доколку на една градежна парцела покрај предвидениот објект со ДУП веќе постојат објекти, кои со ДУП се негираат, инвеститорот е должен да ги урне, во рок од две години од денот на издавањето на одобрението за градење на објектот планиран со ДУП.

Инвеститорот е должен да достави до Градот Скопје одобрение за градење во рок од 60 (шеесет) дена од денот на склучувањето на договорот за регулирање на надоместокот. Доколку инвеститорот не прибави одобрение за градење во претходно наведениот рок, договорот престанува да важи (во делот за начинот на пресметување на површината). Платениот износ на надоместокот, на барање на инвеститорот може да му се врати како паричен износ во номинална вредност, или да му се пресмета на ист начин, при повторно барање за пресметување на надоместокот.

За локалитет за кој не е донесен ДУП, а влегува во границите на градежниот реон одреден со ГУП, се наплатува надоместок согласно намената според ГУП, по добиена согласност од општината за техничката документација (урбанистички проект) и намената планирана со ГУП.

Ако инвеститорот изгради поголема површина од договорената, должен е за разликата во површина која е во согласност со постојниот ДУП, да склучи договор.

Кога градежното земјиште делумно се уредува или воопшто не се уредува, инвеститорот на земјиштето плаќа надоместок до висината на трошоците за делумно уредување на земјиштето-делумен надоместок или воопшто не плаќа надоместок од индивидуална комунална потрошувачка. Во овие случаи, задолжително се плаќа надоместокот за уредување на градежно земјиште што се однесува на заедничка комунална потрошувачка.

Површината на објектот што е урнат или ќе се урива, се намалува од пресметаната развиена површина на објектот што се гради, по истите норми по кои е пресметана површината при склучувањето на договорот за регулирање на надоместокот, за новоизградениот објект.

За расчистување на објектот што е урнат или се урива, се пресметуваат трошоците за опремување со објекти од заедничка и индивидуална комунална потрошувачка што ја користел објектот – предмет на уривање.



VII. НАЧИН НА РАСПРЕДЕЛБА НА СРЕДСТВАТА ЗА
ФИНАНСИРАЊЕ ИЗГРАДБА НА ИНФРАСТРУКТУРА

Изградбата на инфраструктурата се финансира од средства што се остваруваат преку:
- Приходите од надоместок за уредување на градежно земјиште (кои се распределуваат во сооднос 60% за Градот Скопје и 40% за општините во градот Скопје),
- капитални дотации,
- надоместок за утврдување на правен статус на бесправно изгредени објекти,
- средства на јавни претпријатија и овластени субјекти,
- самопридонеси согласно закон,
- други стредства,
Трошоците за уредувањето на градежното земјиште ги плаќа 100% Градот Скопје за основната инфраструктура (магистрални и собирни улици и други основни инфраструктурни објекти) и 100% општината за секундарната инфраструктура (станбени и сервисни улици и други секундарни инфраструктурни објекти), со едно приклучно место за секој објект од инфраструктура за една градежна парцела.

· Кога градежното земјиште е уредено со изградена основна инфраструктурна мрежа, а за локалитетот каде се наоѓа градежната парцела нема донесено ДУП или земјиштето не е уредено, а има донесено ДУП и не е целосно изградена инфраструктурата, доколку инвеститорот инсистира сам да ја гради инфраструктурната мрежа, согласно оверена техничка документација за градење на инфраструктурните објекти со свои средства, должен е на Градот и општината да им ги надомести порано направените трошоци во висина од 33% од надоместокот одреден во глава VI, точка 1, 2 и 3; да овозможи приклучувања на инфраструктурните мрежи на идните инвеститори на земјиштето; да биде технички примена од соодветното комунално претпријатие или овластени субјекти и да ја предаде на Градот Скопје или општината без надомест.

· Трошоците за опремување и изградба на објекти од комунална инфраструктура на двор од градежната парцела и трошоците за преместување на објекти од комунална инфраструктура за заедничка и индивидуална комунална потрошувачка, што инвеститорот ги извел или изведува самоиницијативно без учество на Градот и општината, а пред склучување договори за регулирање на надоместокот и договор за изведување на објекти од комунална инфраструктура од страна на локалната самоуправа, не се признаваат, освен за локалитети каде биле бесправно изградени објекти, а со донесување на нови детални урбанистички планови, истите се вклопуваат.

· За овие локалитети, мора да има исправна техничка документација за изградени објекти од инфраструктура, заверена од надлежен орган и изградените инфраструктурни мрежи да се примени од јавните комунални претпријатија и другите овластени субјекти. Притоа се признаваат само трошоците-делот од надоместокот за изградената инфраструктурна мрежа од индивидуална комунална потрошувачка.
· Оваа изградена инфраструктурна мрежа се предава на Градот и општината, со што се овозможува приклучување на нови инвеститори кои надоместокот го плаќаат на Градот и општината. · Во изградба на инфраструктурни објекти и мрежи, каде наплатениот надоместок е недоволен за локалитети каде не е изградена инфраструктурната мрежа, Градот и општината договорно ќе го решат конечното затворање на финансиската обврска.

· Градот и општината со акт ги отстапуваат објектите од комуналната инфраструктура на субјектите кои стопанисуваат со нив, со понатамошна обврска да ги стопанисуваат и одржуваат.

· За приклучување на новоизградена инфраструктура, мора во целост да се плати надоместокот за индивидуална потрошувачка, доколку сопственикот/инвеститорот на објектот не го регулирал овој надоместок со претходни договори. · Трошоците за приклучување на водоводна, фекална и атмосферска канализациона мрежа се регулираат договорно помеѓу Ј.П. ”Водовод и канализација” и инвеститорот, за делот од приклучувањето од приклучната шахта во градежната парцела на инвеститорот до приклучното место на уличните инфраструктурни мрежа наведени во хидротехничките услови издадени од Ј.П. ”Водовод и канализација“. Инвеститорот може да избере изведувач на работите, но со задолжителен надзор на извршување на работите и примање од страна на Ј.П. ”Водовод и канализација”, како и по претходно добиено одобрение за прекопување на јавна површина.

· Инвеститорот е должен пред барањето, за испорака на вода, електрична енергија и топловодно греење, да овозможи Комисија од Градот и општината да ја утврди дефинитивно изградената површина. За дефинитивно утврдената површина правата и обврските се уредуваат со анекс-договор.



VIII. СРЕДСТВА НАМЕНЕТИ ЗА ИЗРАБОТКА НА ДОКУМЕНТАЦИЈА ЗА ГРАДЕЊЕ НА
ИНФРАСТРУКТУРНИ ОБЈЕКТИ

Градот целосно финансира изработка на документација за градење на инфраструктурни објекти од значење за Градот, утврдена со Генералниот урбанистички план на Град Скопје и Одлуката за магистрални и собирни улици (согласно член 10 од Законот за Град Скопје “Службен весник на РМ бр. 55/04 и 158/11”), а изработката на другите проекти за изградба на инфраструктурни објекти од значење за општината (согласно член 15 од Законот за Град Скопје “Службен весник на РМ бр. 55/04 и 158/11”), согласно договорите за регулирање на надоместокот склучени со инвеститорите.


IX. ГРАНИЦИ НА КОМПЛЕКСИТЕ ЗА НАПЛАТА НА НАДОМЕСТОКОТ

Надоместокот се наплатува по комплекси на градежното земјиште зависно од подобностите што одреденото земјиште му ги дава на инвеститорот, местоположбата на земјиштето во населбата и градот, сообраќајната поврзаност со центарот на градот и опременоста на градежното земјиште со комунални објекти за заедничка и индивидуална комунална потрошувачка.

Комплексите се утврдени со следните граници:

КОМПЛЕКС-1

ДЕЛ-1 (Општина Карпош)

Подрачјето за овој комплекс се состои од следните градски четврти: З 01, З 02, З 03, З 04, З 05, З 06, З 07, З 08, З 09, ЦС 15, Ј 01,Ј 02, Ј 03 и Ј 04, каде завршува описот на комплекс-1 за Општина Карпош.

ДЕЛ-1 (Општина Центар)

Подрачјето за овој комплекс се состои од следните градски четврти: ЦС 01, дел ЦС 02 (по административната граница со Општина Чаир) (крстосницата на бул. ”Никола Карев” (1450) со ул. ”Славеј Планина” (118), продолжува на југ по ул. ”Славеј Планина” (118) до крстосница со ул. ”Самоилова” (1465), по ул. ”Самоилова” (1465), свртува пред споменичкиот комплекс “Свети Спас” по ул. ”Лазар Танев” (110) до крстосница со ул. ”Подградец” (107) и по неа оди до надвозникот на бул. ”Гоце Делчев” (Стоковна “Мост” 1454), свртува на исток по бул. ”Гоце Делчев” (1454) до крстосница со бул. ”Крсте Мисирков” (386)),ЦС 03, ЦС 04, ЦС 05, ЦС 06, ЦС 07, ЦС 08, ЦС 14, Ц 01, Ц 02, Ц 03, Ц 04, Ц 05, Ц 06, Ц 07, Ц 08, И 01, И 02, И 03, И 04, И 05, И 06, дел И 07 (по административната граница со Општина Кисела Вода), дел И 08 (по административната граница со Општина Аеродром), дел И 09 (по административната граница со Општина Аеродром), Ј 05, Ј 06, Ј 07, Ј 21, З 10, З 11 и З 12, каде завршува описот на комплекс-1 за Општина Центар.

ДЕЛ-1 (Општина Чаир)

Подрачјето за овој комплекс се состои од следните градски четврти: дел ЦС 02 (по административната граница со Општина Центар) (крстосницата на бул. ”Никола Карев” (1450) со ул. ”Славеј Планина” (118), продолжува на југ по ул. ”Славеј Планина” (118) до крстосница со ул. ”Самоилова” (1465), по ул. ”Самоилова” (1465), свртува пред споменичкиот комплекс “Свети Спас” по ул. ”Лазар Танев” (110) до крстосница со ул. ”Подградец” (107) и по неа оди до надвозникот на бул. ”Гоце Делчев” (Стоковна “Мост” 1454), свртува на исток по бул. ”Гоце Делчев” (1454) до крстосница со бул. ”Крсте Мисирков” (386)), ЦС 13, ССИ 05, ССИ 10и ССИ 11,каде завршува описот на комплекс-1 за Општина Чаир.

ДЕЛ-1 (Општина Гази Баба)

Подрачјето за овој комплекс се состои од следните градски четврти: ССИ 08, ССИ 09, ЦС 09, ЦС 10, ЦС 11 и ЦС 12, каде завршува описот на комплекс-1 за Општина Гази Баба.

ДЕЛ-1 (Општина Аеродром)

Подрачјето за овој комплекс се состои од следните градски четврти:дел И 08 (по административната граница со Општина Центар), дел И 09 (по административната граница со Општина Центар), И 10, И 11, И 12, И 13, И 14, И 15, И 16 и И 17каде завршува описот на комплекс-1 за Општина Аеродром.

ДЕЛ-1 (Општина Кисела Вода)

Подрачјето за овој комплекс се состои од следните градски четврти: дел И 07 (по административната граница со Општина Центар), Ј 08, Ј 09,Ј 10,Ј 11,Ј 12 и дел Ј 20 (северен дел од раскрсница на ул. ”Народни Херои” (473) со ул. “Димо Хаџи Димов” (725), оди на запад и излегува на ул. ”(748)” и потоа на ул. “Рилски Конгрес” (441) доаѓа до ул. ”Црниче” (437)), каде завршува описот на комплекс-1 за Општина Кисела Вода.

Во ПРВИОТ КОМПЛЕКС, содржани се ДЕЛ-1 (Општина Карпош, Општина Центар, Општина Чаир, Општина Гази Баба, Општина Аеродром и Општина Кисела Вода).



КОМПЛЕКС-2

ДЕЛ-2- (Општина Карпош)
Подрачјето за овој комплекс се состои од следните градски четврти: СЗ 16, СЗ 17, СЗ 18, СЗ 19, СЗ 26, ССЗ 01, ССЗ 02 и дел ССИ 03 (по административните граници со Општина Бутел и Општина Чаир), каде завршува описот на комплекс-2 за Општина Карпош.

ДЕЛ-2- (Општина Чаир)
Подрачјето за овој комплекс се состои од следните градски четврти: дел ССИ 03 (по административните граници со Општина Бутел и Општина Карпош) и ССИ 04, каде завршува описот на комплекс-2 за Општина Чаир.

ДЕЛ-2- (Општина Бутел)
Подрачјето за овој комплекс се состои од следните градски четврти: ССИ 01, ССИ 02, дел ССИ 03 (по административните граници со Општина Карпош и Општина Чаир), ССИ 06, ССИ 12, С 13, С 16 и С 25, каде завршува описот на комплекс-2 за Општина Бутел.

ДЕЛ-2- (Општина Гази Баба)
Подрачјето за овој комплекс се состои од следните градски четврти: ССИ 07, С 17, С 18 и С 26, каде завршува описот на комплекс-2 за Општина Гази Баба.

ДЕЛ-2- (Општина Аеродром)
Подрачјето за овој комплекс се состои од следните градски четврти: ЈИ 01, ЈИ 02, ЈИ 03, ЈИ 06 и ЈИ 09, каде завршува описот на комплекс-2 за Општина Аеродром.

ДЕЛ-2- (Општина Кисела Вода)
Подрачјето за овој комплекс се состои од следните градски четврти: Ј 13, Ј 14 и северен дел Ј 20 (од раскрсница на ул. ”Народни Херои” (473) со ул. “Димо Хаџи Димов” (725), оди на запад и излегува на ул. ”(748)” и потоа на ул. “Рилски Конгрес” (441) доаѓа до ул. ”Црниче” (437)), каде завршува описот на комплекс-2 за Општина Кисела Вода.

ДЕЛ-2- (Општина Ѓорче Петров)
Подрачјето за овој комплекс се состои од следните градски четврти: СЗ 20 и СЗ 25, каде завршува описот на комплекс-2 за Општина Ѓорче Петров.

Во ВТОРИОТ КОМПЛЕКС, содржани се ДЕЛ-2 (Општина Карпош, Општина Чаир, Општина Бутел, Општина Гази Баба, Општина Аеродром, Општина Кисела Вода и Општина Ѓорче Петров).



КОМПЛЕКС-3

ДЕЛ-3- (Општина Ѓорче Петров)

Подрачјето за овој комплекс се состои од следните градски четврти: дел од СЗ 08 (југоисточен дел од железничката пруга), СЗ 09, СЗ 10, СЗ 11, СЗ 12, СЗ 13, СЗ 14, СЗ 15, СЗ 21 и СЗ 24, каде завршува описот на комплекс-3 за Општина Ѓорче Петров.

ДЕЛ-3- (Општина Бутел)

Подрачјето за овој комплекс се состои од следните градски четврти: С 12 ијужен дел С 15 (по ул. ”Рудо” (1115) до раскрсница со ул. ”Лопушник” (1122) во правец на исток до новопроектирана траса на бул. ”Христијан Тодоровски Карпош” (1468)), каде завршува описот на комплекс-3 за Општина Бутел.

ДЕЛ-3- (Општина Гази Баба)

Подрачјето за овој комплекс се состои од следните градски четврти: С 19,С 20,С 23, СИ 01, СИ 02, СИ 03, СИ 04, СИ 05, СИ 06, СИ 07 и СИ 10, каде завршува описот на комплекс-3 за Општина Гази Баба.

ДЕЛ-3- (Општина Аеродром)

Подрачјето за овој комплекс се состои од следните градски четврти: ЈИ04 и северен дел ЈИ 05 (по отворениот канал на ф-ка “Охис”), каде завршува описот на комплекс-3 за Општина Аеродром.

ДЕЛ-3- (Општина Кисела Вода)

Подрачјето за овој комплекс се состои од следните градски четврти: Ј 15, Ј 16, Ј 17, Ј 19 и ЈИ 08, каде завршува описот на комплекс-3 за Општина Кисела Вода.

Во ТРЕТИОТ КОМПЛЕКС, содржани се ДЕЛ-3 (Општина Ѓорче Петров, Општина Бутел, Општина Гази Баба, Општина Аеродром и Општина Кисела Вода)



КОМПЛЕКС-4

ДЕЛ-4- (Општина Ѓорче Петров – Ново Село)

Подрачјето за овој комплекс се состои од следните градски четврти:СЗ 01,СЗ 02, СЗ 03, СЗ 04, СЗ 05, СЗ 06, СЗ 07, дел од СЗ 08 (северо западен дел од железничката пруга) и СЗ 27, каде завршува описот на комплекс-4 за Општина Ѓорче Петров - нас. Ново Село.

ДЕЛ-4- (Општина Шуто Оризари)

Подрачјето за овој комплекс се состои од следните градски четврти: С 03, С 04, С 05, С 06, С 07 и С 08, каде завршува описот на комплекс-4 за Општина Шуто Оризари.

ДЕЛ-4 - (Општина Бутел)

Подрачјето за овој комплекс се состои од следните градски четврти: С 01и С 02 - Радишани, С 09,С 10,С 11, С 14, северен дел С 15 (по ул. ”Рудо” (1115) до раскрсница со ул. ”Лопушник” (1122) во правец на исток до новопроектирана траса на бул. ”Христијан Тодоровски Карпош” (1468)) и С24, каде завршува описот на комплекс-4 за Општина Бутел.

ДЕЛ-4 - (Општина Гази Баба)

Подрачјето за овој комплекс се состои од следните градски четврти: С 21 и С22–нас. Ченто, кака и СИ 08, СИ 09, СИ 11 и СИ 12 – с. Маџари, каде завршува описот на комплекс-4- за Општина Гази Баба.

Подрачјето за овој комплекс се состои од следните градски четврти: јужен дел ЈИ 05 (по отворениот канал на ф-ка “Охис”) и ЈИ 07, каде завршува описот на комплекс-4 за Општина Аеродром - нас. Горно Лисиче. Подрачјето за овој комплекс се состои од следната градска четврт: Ј18, каде завршува описот на комплекс-4 за Општина Кисела Вода - Драчево. Подрачјето за овој комплекс се состои од следните градски четврти: СЗ 22, СЗ 23 и СЗ 28, каде завршува описот на комплекс-4 за Општина Сарај.

Во ЧЕТВРТИОТ КОМПЛЕКС, содржани се ДЕЛ-4 (Општина Ѓорче Петров - Ново Село, Општина Шуто Оризари, Општина Бутел , Општина Гази Баба-Ченто и с. Маџари, Општина Аеродром- нас. Горно Лисиче и Општина Кисела Вода- Драчево и Општина Сарај).


X. ДИНАМИКА НА ИЗВРШУВАЊЕ НА ПРОГРАМАТА

Динамиката на извршувањето на Програмата ќе зависи од создадените правни претпоставки и технички услови, како и од приливот на средствата наменети за финансирање на оваа програма.


XI. ПРЕОДНИ И ЗАВРШНИ ОДРЕДБИ

1. За спроведувањето на оваа Програма надлежен е Градоначалникот на Град Скопје.

2. Оваа Програма влегува во сила со денот на објавувањето во ”Службен гласник на Град Скопје”, а ќе се применува од 01.01.2020 година.

Број 27- 12151/1
26 декември 2019 година
С к о п ј е
С О В Е Т Н А Г Р А Д С К О П Ј Е
ПРЕТСЕДАТЕЛ
проф.д-р Љубица Јанчева с.р.

PROGRAM
PËR RREGULLIMIN E TRUALLIT NDËRTIMOR
NË TERRITORIN E QYTETIT TË SHKUPIT PËR VITIN 2020



Programi përmban: VI. Madhësinë e dëmshpërblimit për sistemimin e truallit ndërtimor dhe
shpërndarjen e tij; X. Dinamikën për kryerjen e Programit.
I. HAPËSIRA PËR SISTEMIM

Si hapësirë e cila është objekt i sistemimit të truallit ndërtimor llogaritet trualli ku ka ndërtim dhe ai ku s’ka ndërtim në territorin e Qytetit të Shkupit e përcaktuar me PPU (Plani i përgjithshëm urbanistik) i Qytetit të Shkupit.

II. VOLUMI I PUNËS PËR PËRGATITJEN DHE PASTRIMIN
E TRUALLIT NDËRTIMOR

· krijimi i dokumentacionit gjeodezik,
· kryerja e matjeve bazë gjeomekanike,
· zgjidhja e marrëdhënieve të pronësisë dhe të drejtës,
· pastrimi i parcelës ndërtimore (shpërngulje, shembje dhe transport).



III. VOLUMI DHE SHKALLA E KOMPLETIMIT TË TRUALLIT NDËRTIMOR ME OBJEKTE TË INFRASTRUKTURËS THEMELORE
Program
Zëri
Nr.r
Emërtimi i projektit - aktiviteti
Plani 2020
TË ARDHURA TË PLANIFIKUARA
1.110.000.000
Të ardhurat e planifikuara nga rregullimi i truallit ndërtimor
1.000.000.000
Të ardhurat e planifikuara nga kompensimi për përcaktimin e statusit juridik të objekteve të ndërtuara në mënyrë të paligjshme 110.000.000
SHPENZIME TË PLAIFIKUARA
Sektori për planifikimin dhe rregullimin e hapësirës
1.083.200.000
ФА
Rregullimi i truallit ndërtimor
(shpenzime kapitale)
145.000.000
FАА
482
Projekt për ndërtimin e rrugëve dhe mirëmbajtje
1.000.000
FАА
482
Ndërtimi i rrugëve sipas kontratave për rregullimin e truallit ndërtimor
37.000.000
FАА
482
Projekt për ndërtimin e infrastrukturës komunale
2.000.000
FАА
482
Ndërtim i infrastrukturës komunale
35.000.000
FАА
482
Ndërtimi i sistemeve kryesore për furnizim me ujë
10.000.000
FАА
482
Ndërtimi, mirëmbajtja dhe rekonstruksioni i kejit të l. Vardar
60.000.000
ЈА
Ndriçimi publik (shpenzime kapitale)
87.000.000
JАА
482
9
Realizimi i ndriçimit të mençur dhe platformës prë qytet digjital
87.000.000
ЈD
Ndërtimi dhe rekonstruksioni i rrugëve dhe i rrugicave
829.700.000
ЈDА
482
Përpilimi i projekt dokumenteve për sipërfaqet e komunikacionit dhe ato publike
60.000.000
ЈDА
482
Përpilimi i projekt dokumenteve për mbikalimin për këmbësorë
1.200.000
ЈDА
482
Revidimi i projekteve, kontrollime dhe shërbime konsultuese
4.000.000
ЈDА
482
Ndërtimi i bul KAÇKM (faza realizuese)
80.000.000
ЈDА
482
Ndërtimi i rr Boris Sarafov
16.000.000
ЈDА
482
Ndërtimi i H.T. Karpsoh (nga Natanail Kuçevishki deri tek qarkorja)
60.000.000
ЈDА
482
Rikonstruksioni, mirëmbajtja e urave(konstruksioni,rrugë automobilistike,trotuare,gardhe, fuga të dilatacionit dhe ndriçim)
500.000
ЈDА
482
Mbikëqyrje gjatë ndërtimit rikonstruksioni dhe mirëmbajtja
15.000.000
ЈDА
482
Eksproprijim i tokës për ndërtimin e rrugëve
65.000.000
ЈDА
482
Kompensimi për tokën e marrë për ndërtimin e rrugëve
15.000.000
ЈDА
482
Ndërtimi, mirëmbajtja dhe rekonstruksioni i një pjese të rr. Teodosij Gologanov tek klubi i deputetëve (bashkëpunim mes komunal)
20.000.000
ЈDА
482
Ndërtimi, mirëmbajtja dhe rikonstruksioni i bul Aleksandri i Maqedonisë me Ofensivën pranverore
1.000.000
ЈDА
482
Ndërtimi, mirëmbajtja dhe rikonstruksioni i bul. Bosnje dhe Hercegovina
90.000.000
ЈDА
482
Ndërtimi i rr. Eseninova me puse nëntokësore me sistemi gazi
20.000.000
ЈDА
482
Mirëmbajtja dhe rikonstruksioni e bul Nikolla Karev – (faza realizuese)
100.000.000
ЈDА
482
Ndërtimi i rr. Boca Ivanova dhe Llazo Trpovski – (faza realizuese)
10.000.000
ЈDА
482
Ndërtimi, mirëmbajtja dhe rikonstruksioni i rr. Brigada maqedono kosovare – (faza realizuese)
30.000.000
ЈDА
482
Ndërtimi, mirëmbajtja dhe rekonstruksioni i Shesheve të vogla, skueret, aletë e drunjve siprfaqet e gjelbërimit,rregullimi I hapësirave rreth objekteve të kulturës
10.000.000
ЈDА
482
Ndërtimi, mirëmbajtja dhe rikonstruksioni i rr. reth rrotull të ri në bul Brigada e 2-të Maqedonase
25.000.000
ЈDА
482
Mirëmbajtja dhe rikonstruksioni i rr Bllagoja Stefkovski – (faza realizuese)
15.000.000
ЈDА
482
Mirëmbajtja dhe rekonstruksioni i rr Indira Gandi – (faza realizuese)
20.000.000
ЈDА
482
Mirëmbajtja dhe rikonstruksioni i rr Aleksandar Urdarevski nga rreth rrotullimi me rr. Boca Ivanova deri te rr.Butellska
14.000.000
ЈDА
482
Ndërtimi i bul. Hrvatska (faza realizuese)
1.000.000
ЈDА
482
Ndërtimi i bul. Lubjanska nga bul. Ilinden deri te bul Sllovenia – (faza realizuese)
10.000.000
ЈDА
482
Ndërtimi, rikonstruksioni dhe mirëmbajtja e rrugëve me bashkëpunim mes komunal
20.000.000
ЈDА
482
Ndërtimi dhe rikonstruksioni I bul.Goce Delçev kryqëzim me bul. Krste Misrkov
1.000.000
ЈDА
482
Ndërtimi i bul.Shën Klimentii i Ohrit para udhëkryqit me rr.Ilinden deri tek udhëkryqi me bul.Nikolla Karev dhe bul.Brigada maqedono kosovare me rrethrrotullim të deniveluar
5.000.000
ЈDА
482
Ndërtimi i bul.”Kuzman Josifovski – Pitu” nga udhëkryqi me rr.”Nikolla Karev” deri te udhëkryqi me bul.”Koço Racin”,bul.”Koço Racin” deri tek rr.”Mirçe Acev”, rr.”Mirçe Acev” deri tek rr.”Filipi i dytë Maqedonis” nga rr.”Filipi i dytë Maqedonis” deri tek rr.”Keji 13-Nëntori” dhe rr.”Keji 13-Nëntori” deri tek bul. ”Koço Racin”
5.000.000
ЈDА
482
Ndërtimi i rr.”Dame Gruev” deri tek udhëkryqi “Aradhat partizane” me udhëkryqin rr. “Dimitrija Çupovski” dhe rr. “11-të Tetori” me rr.”Filipi i dytë i Maqedonis”
10.000.000
ЈDА
482
Ndërtimi I udhëëkryqit rr.”Skupi” dhe bul. “8- Shtatori”, udhëkryqi bul. “8- Shtatori” dhe bul.”Nikolla Karev”, bul.”Nikolla Karev” dh err.”Slloveneçka”
10.000.000
ЈIА
482
Ndërtimi i një pjese të rr.”Industriale 1” dhe një pjesë e rr.”Maxhari”
5.000.000
ЈIА
482
Ndërtim i rrugëve dhe hapësirave publike Teritorri qendror i qytetit (Rekord)
5.000.000
ЈIА
482
Rikonstruksioni,mirëmbajtja e bul. “Aleksandri i Maqedonisë” (faza realizuese)
30.000.000
ЈIА
482
Rikonstruksioni dhe mirëmbajtja e rr.”Vostaniçka”
10.000.000
ЈIА
482
Rikonstruksioni dhe mirëmbajtja e rr.”Nikolla Parapunov”
ЈIА
482
Rikonstruksioni dhe mirëmbajtja e bul.”Kiro Gligorov” (faza realizuese)
10.000.000
ЈDА
482
Rikonstruksioni dhe mirëmbajtja e bul. V. S. Bato (realizimi në faza)
20.000.000
ЈDА
482
Rikonstruksioni dhe mirëmbajtja e rr. „Nikolla Karev“ nga kryqëzimi me bul „Brigada e 3-të maqedonase“ deri në kryqëzimin me bul . “Kuzman Josifovski-Pitu“,
10.000.000
JIA
Ndërtim i sistemeve për largimin dhe pastrimin e ujrave të zeza
21.500.000
ЈIА
482
Kanalizim i ujërave të zeza përgjatë bul.”Partizanski odredi” deri në rr. “Moskovska” deri në urën “Obediniti nacii”
2.000.000
ЈIА
482
Ndërtim i kanalizimit atmosferik në një pjesë të bul “Nikolla Karev” (kryqëzimi me nivele “Tërfili” deri në rr.155)
7.500.000
ЈIА
482
Ndërtimi kolektorit të ujërave të zeza nëpër rr. 155
7.000.000
ЈIА
482
Ndërtim i kanalizimit atmosferik dhe i ujërave të zeza nëpër rr. „Kiro Gligorov“ nga bul. „Aleksandar Makedonski” deri në lumin Vardar
5.000.000

Sipas këtij Programi, trualli ndërtimor rregullohet në volum në përputhje me Rreguloren për shkallën e rregullimit të truallit ndërtimor me infrastrukturë objektive komunale dhe mënyrën e përcaktimit të vlerës së shpenzimeve për rregullim në varësi të shkallës së rregullimit (“Gazeta zyrtare e RM” nr. 193/16 dhe 72/18), me atë që Qyteti i Shkupit kryen pajimin e truallit ndërtimor me infrastrukturë me rëndësi për qytetin të përcaktuar me PPU-në e Qytetit të Shkupit si vijon:

а) Objektet e konsumit të përbashkët komunal në përputhje me PPU-në:

· Ndërtim i rrugëve magjistrale dhe mbledhëse dhe sipërfaqeve të tjera;
· Ndërtimi i rrjetit themelor të kanalizimeve atmosferike;
· Ndërtimi i ndriçimit publik të rrugëve magjistrale dhe mbledhëse;
· Ndërtimi i gjelbërimit publik nga kompetencat e Qytetit të Shkupit;
· Ndërtimi i stacionit të pastrimit të ujërave të zeza (qendror).

b) Objekte për konsum individual komunal:

· Ndërtimi i rrjetit bazë të ujësjellësit;
· Ndërtimi i rrjetit bazë të ujësjellësit;

Rregullimi i truallit ndërtimor bëhet pas sigurimit të kushteve juridike dhe teknike dhe mjeteve materiale.


IV. FINANCIMI I PROGRAMIT

Programi për rregullimin e tokës ndërtimore për vitin 2020 financohet nga burimet e fondeve të përcaktuara me ligj përmes Buxhetit të Qytetit të Shkupit për vitin 2020 dhe mbulon aktivitetet e parashikuara me nënprogramet FA, ЈА, JD dhe JI, si më poshtë:
Realizimi i programit do të varet nga të ardhurat e fituara, të cilat do të realizohen nga kompensimi për rregullimin e tokës ndërtimore, dotacionet kapitale dhe kompensimi për përcaktimin e statusit juridik të objekteve të ndërtuara në mënyrë të paligjshme.
Nëse është e nevojshme, gjatë realizimit të Programit, fondet mund të rialokohen nga një pozicion në tjetrin, gjë për të cilën do të vendosë Këshilli i Qytetit të Shkupit.



V. LLOGARITJA E SHPENZIMEVE PËR RREGULIMIN E TRUALLIT NDËRTIMOR

a) Shpenzime për ndërtimin e objekteve infrastrukturore për konsum të përbashkët komunal përfshijnë: shpenzime për pastrimin e objekteve infrastrukturore, për projektimin dhe ndërtimin e objekteve nga infrastruktura komunale themelore dhe për konsum të përbashkët (stacion pastrues dhe lomunale bazë) dhe janë në varësi të përshtatshmërisë - bonitetit të lokalitetit (kompleksit), ku ndërtohet ose ku është ndërtuar ambienti banesor, afarist ose ndonjë ambient tjetër.
b) Shpenzimet për ndërtimin e objekteve infrastrukturore për konsum individual përfshijnë: shpenzime për pastrimin e truallit ndërtimor, për projektimin dhe ndërtimin e objekteve të infrastrukturës bazë dhe komunale për konsum individual.
c) Shpenzimet për përgatitje dhe pastrim: shpenzime për pastrime rrjedhëse dhe shpenzime për pajisjen e truallit ndërtimor dhe për vendosjen e objekteve ekzistuese të infrastrukturës komunale.
c.1) Shpenzimet e pastrimit të vazhdueshëm të parcelës konkrete ndërtimore që bie në barë të Qytetit përfshijnë edhe kompensimin për eksproprijimin e plotë dhe për zyrtarizim që përcaktohen në përputhje me Ligjin për eksproprijim (Gazeta zyrtare e RM nr. 95/12, 131/12, 2413,27/1, 104/15, 192/15 dhe 178/16) ) dhe Ligjit për vlerësim (115/10, 158/11, 185/11, 64/12, 188/14, 104/15, 153/15, 192/15 dhe 30/16).
c.2) Shpenzimet për pajisjen e truallit ndërtimor, jashtë parcelës ndërtimore, llogariten me sasi të parashikuara dhe çmime aktuale, sipas projektit të paraqitur për ndërtimin e objekteve të infrastrukturës komunale.
c.3.) Shpenzimet për zhvendosjen e objekteve ekzistuese të infrastrukturës komunale, i bart investitori.
Objektet e ndërtuara e infrastrukturës bazë komunale në rastin kur është e pamundur zhvendosja e tyre dhe të cilat mbeten në kufijtë e parcelës të investuesit ose nën objektet që ndërtohen, duhet të jenë të mbrojtura. Investitori është i detyruar që para fillimit të ndërtimit të objektit në parcelën e tij të ndërtimit, të kërkojë pëlqim me shkrim nga administrata e Qytetit të Shkupit për mbrojtjen e këtyre objekteve. Shpenzimet për mbrojtjen e objektit i përkasin investuesit. NP “Ujësjellësi dhe Kanalizim” – Shkup së bashku me kushtet hidroteknike dorëzon edhe shumën e shpenzimeve reale të tërë realizimit të lidhjeve në pajtim me dispozitat ligjore.
Për pëlqimin plotësues të marrë për lidhjen në rrjetin e konsumit individual, kompensimi do të rregullohet me aneks - marrëveshje dhe do të llogaritet me çmime që vlejnë në momentin e nënshkrimit të aneks - marrëveshjes.
Gjatë nënshkrimit të marrëveshjes për rregullimin e truallit të ndërtimit, nëse ndërmarrja komunale, përkatësisht shoqëria aksionare kryen ndryshimin e zgjidhjes teknike për një pëlqim të dhënë për ndërtimin e infrastrukturës komunal, e njëjta bashkë me investuesin obligohet të bartë shpenzimet për projektimin dhe ndërtimin e së njëjtës. Shpenzimet e bëra më parë, ndërmarrja komunale, përkatësisht shoqëria aksionare dhe investuesi, janë të obliguar që t’ia kompensojnë Qytetit të Shkupit.

Kompensimi
Për rregullimin e truallit ndërtimor paguhet kompensim për rregullimin e truallit ndërtimor (në tekstin e mëtutjeshëm: kompensim).
Vlera e kompensimit rregullohet me marrëveshje për rregullimin e truallit të ndërtimit që investuesi e lidh me Qytetin e Shkupit për infrastrukturën e rëndësishme për Qytetin me PPU të Qytetit të Shkupit.
Marrëveshja lidhet me shkrim dhe në formë elektronike.
Vlera e kompensimit përcaktohet sipas bazës me gjendjen më 01.01.2020 e shprehur në denarë/m2 sipërfaqe e ndërtuar neto dhe e njëjta është me vlerë 26. 077,оо denarë/m2.
Baza e paragrafit të mëparshëm në muaj përshtatet me ndryshimin e indeksit të çmimeve me pakicë, e shpallur nga Enti shtetëror për statistikë. Për muajt që nuk është shpallur indeksi me çmimin me pakicë, do të zbatohet indeksi i fundit i shpallur.
Kompensimi mund të paguhet nga 12 (dymbëdhjetë) këste mujore, nëse vlera është mbi 100.000.000 denarë për persona fizikë dhe mbi 1.000.000,00 denarë për persona juridikë. Kësti i parë 30% deri në 50% të vlerës së kompensimit paguhet menjëherë kesh, ndërsa pjesa e mbetur nga 11 (njëmbëdhjetë) këste të njëjta, për të cilat investuesi - investuesi është i detyruar te organi kompetent të dorëzojë garanci bankare, përkatësisht çeqe qytetare të garantuara, hipotekë peng.
Kompensimi mund të paguhet në 18 (tetëmbëdhjetë) këste mujore, nëse vlera është mbi 100.000.000,oo denarë për persona juridikë. Kësti i parë në vlerë nga 30% deri në 50% nga vlera e kompensimit paguhet menjëherë, kurse për pjesën e mbetur deri më 17 (shtatëmbëshjetë) këste mujore të njëjta, investitori është i obliguar të dorëzojë tej organi kompetent i qytetit garanci bankare.
Madhësia e kompensimit llogaritet në një vlerë të vetme për Qytetin e Shkupit dhe komunën dhe e njëjta përfaqëson shumë të shpenzimeve të pikës 1, 2 dhe 3 të këtij kreu sipas zërave:




1. Shpenzime për harxhime të përbashkëta komunale

Madhësia e shpenzimeve për ndërtimin e objekteve të infrastrukturës për harxhime komunale të përbashkëta përcaktohet si pjesë e përqindjes së bazës dhe jepet në pasqyrën tabelare të mëposhtme:


Taksat themelore komunale
Boniteti i lokalit (kompleksit)
KOMPLEKSI
+
Stacioni i pastrimit (1%)
Hapësirë banesore
Hapësirë afariste ose tjetër
1
2
3
4
1.
Pjesa -1
22%
4%
10%
2.
Pjesa -2
20%
2%
8%
3.
Pjesa -3
18%
1,5%
4%
4.
Pjesa -4
16%
1%
2%

· Rrjeti i ujësjellësit ....................................... 1,50%
· Rrjeti i kanalizimit fekal .............................. 1,50%

Nëse në marrëveshjen bazë është llogaritur edhe kompensimi për rrjetë elektrike e tensionit të ulët, gjatë lidhjes së aneks marrëveshjes për diferencën e sipërfaqes së parcelës, ky kompensim do të llogaritet në madhësinë 2,30% nga pjesa kryesore, në ditën e nënshkrimit të së njëjtës.
Në vlerën e kompensimit llogariten edhe shpenzimet që investuesi është i detyruar t’i paguajë për pastrimin e mëparshëm të parcelës së ndërtimit të llogaritura në vlerë reale dhe sipas çmimeve aktuale.

Shpenzimet për pastrimin e mëparshëm të një parcele konkrete ndërtimi përfshijnë:

· Kompensim për truall të marrë dhe për pasuri të patundshme të denacionalizuar që është paguar;
· Shpenzime për shpërngulje, rrënim të objekteve të denacionalizuara si dhe shpenzime eventuale për pastrimin dhe përmirësimin e territorit në një parcelë ndërtimi konkrete;
· Shpenzimet plotësuese të përcaktuara në periudhën e mëpërparshme për pastrimin e një parcele ndërtimi konkrete të cilat nuk janë përfshirë me marrëveshjen bazë dhe nuk janë rregulluar me aneks - marrëveshjen.


Në shpenzime për pastrimin e parcelës së ndërtimit nuk llogaritet vlera e banesave shoqërore, shpenzimet e bëra për mirëmbajtje dhe sjelljen e banesave në një gjendje të rregullt, përkatësisht hapësirë afariste, të dhëna për shpërnguljen e pronarëve të mëparshëm ose të banorëve.

Dispozita plotësuese për përcaktimin e vlerës së kompensimit

Për pastrimin e parcelave ndërtimore për ndërtimin e objekteve të infrastrukturës bazë dhe sekondare për harxhim të përbashkët dhe individual, për projektimin dhe ndërtimin e atyre objekteve dhe për rregullimin e ambientit të përbashkët të qytetit, paguhet kompensim në nivel të Qytetit, mbi pjesën kryesore të shprehur në denarë/m2 sipërfaqe e ndërtuar neto, dhe në përputhje me Rregulloren për shkallën e rregullimit të truallit ndërtimor dhe mënyra e llogaritjes së shpenzimeve për rregullimin e truallit të ndërtimit sipas shkallës së rregullimit (“Gazeta zyrtare e RM” nr.193/16) Rregullores për standarte dhe normativat për projektim (“Gazeta zyrtare e RM” nr. 60/12, 29/15, 32/16 dhe 114/16 ) Rregullore për standarde dhe normativa për planifikimin urban (“Gazeta zyrtare e RM” nr. 142/15, 217/15, 222/15, 228/15, 35/16, 99/16, 134/16, 33/17 dhe 86/18).

Për çdo lloj hapësire që nuk është përfshirë me dispozitatat e Rregulloreve të alinesë së mëparshme, kompensimi do të llogaritet sipas anologjisë si për hapësirën e përfshirë me Rregulloret;
Nëse hapësira poshtë çatisë ndërtohet në më shumë nivele, kompensimi me koefiçent 0,2 zbatohet vetëm për nivelin e fundit të llogaritur nga lartë poshtë;
Gjatë adaptimit nga hapësira banesore në hapësirë afariste njëherë paguhet ndryshimi deri në lartësinë e kompensimit për rregullimin e tokës ndërtimore për hapësirë afariste. Ndryshimi përcaktohet sipas tabelës për përshtatje-bonitet të lokalitetit (kompleksit).
Për adaptimin nga ambient afarist në banesor nuk kthehet ndryshimi në kompensimin e paguar.
Nëse shfrytëzuesi nuk ka leje për ndërtim, ndërsa ka ndërtuar objekt dhe ka dëshmi për kompensimin e paguar (marrëveshje dhe projekt me pëlqim urbanistik) sipërfaqja pranohet. Nëse nuk është filluar me ndërtimin e objektit ose nuk është ndërtuar, ndërsa lejes për ndërtim i ka kaluar afati sipërfaqja nuk pranohet.
Nëse në një parcelë ndërtimi krahas objektit të parashikuar me PUP tanimë ekzistojnë objekte, të cilat me PUD hidhen poshtë, investuesi është i detyruar t’i rënojë, në një afat prej dy vitesh nga shpallja e pëlqimit për ndërtimin e objektit të planifikuar me PUD.
Investuesi është i detyruar t’i dorëzojë Qytetit të Shkupit miratim për ndërtim në afat prej 60 ditësh (gjashtëdhjetë) nga dita e lidhjes së marrëveshjes për rregullimin e Kompensimit. Nëse investuesi nuk merr pëlqim për ndërtim në afatin e përcaktuar më parë, marrëveshja pushon së qeni (në pjesën për mënyrën e llogaritjes së sipërfaqes). Vlera e paguar e kompensimit, me kërkesë të investuesit mund të kthehet si vlerë parash me vlerë nominale, ose t’i llogaritet në të njëjtën mënyrë, gjatë kërkesës së përsëritur për llogaritjen e kompensimit.
Për lokalitetin që nuk është sjellë PUD,ndërsa hyn në kufijtë e rajonit ndërtimor e përcaktuar me PUP, paguhet kompensim në përputhje me qëllimin sipas PPU, pas marrjes së pëlqimit nga komuna për dokumentacionin teknik (projekt urbanistik) dhe qëllimin e planifikuar me PUP.
Nëse investuesi ndërton sipërfaqe më të madhe se ajo e parashikuar, është i obliguar për diferencën në sipërfaqe e cila është në pajtim me PUD ekzistues, të lidhë marrëveshje.
Kur trualli ndërtimor rregullohet pjesërisht ose nuk rregullohet fare, investuesi i truallit paguan kompensim në madhësinë e shpenzimeve për rregullim të pjesshëm të truallit – kompensim të pjesshëm ose nuk paguan kompensim fare nga harxhime individuale komunale. Në këto raste detyrimisht paguhet vetëm pjesa e kompensimit për rregullimin e tokës ndërtimore që ka të bëjë me shfrytëzimin e përbashkët komunal.
Sipërfaqja e objektit që është rrënuar ose do të rrënohet zvogëlohet nga sipërfaqja e zhvilluar e objektit që ndërtohet, me të njëjtat norma me të cilat është llogaritur gjatë lidhjes së marrëveshjes për rregullimn e kompensimit.
Për sipërfaqen e objektit që është rrënuar ose që do të rrënohet për pajisjen me objekte për harxhim individual dhe të pëbashkët komunal që e shfrytëzonte objekti – çështje për rrënim.
Për pastrimin e objekteve që janë rrënuar ose do të rrënohen, ndërsa gjenden pjesërisht në parcelë ndërtimore për ndërtimin e objekteve me interes publik (rrugë, trotuare, etj), ndërsa pjesërisht në parcelën ndërtimore të investuesit, investuesi e paguan vetë pjesën e shpenzimeve për objekte që janë locuar në parcelën ndërtimore.


- të ardhurave për kompensim të truallit ndërtimor (të cilat shpërndahen në përpjestim 60% për Qytetin e Shkupit dhe 40% për komunat në Qytetin e Shkupit),
- dotacione kapitale
- kompensim për përcaktimin e statusit juridik të objekteve të ndërtuara në mënyrë të paligjshme
- mjete të ndërmarrjeve publike dhe subjekte të autorizuara,
- vetëkontribut në pajtim me ligjin,
- mjete të tjera në përputhje me ligjin të cilat paguhen në llogarinë e Qytetit të Shkupit për rregullimin e truallit ndërtimor dhe përdoren vetëm për atë qëllim.

Shpenzimet për rregullimin e truallit ndërtimor i paguan 100% Qyteti i Shkupit për infrastrukturën bazë (rrugë magjistrale dhe lidhëse dhe objekte të tjera primare) dhe 100% komuna për rrugët sekondare (rrugë banesore dhe servisi dhe objekte të tjera sekondare), me një vend mbledhës për çdo objekt të infrastrukturës për një parcelë ndërtimi.

· Kur trualli i ndëtimit është rregulluar me rrjet infrastrukture bazë të ndërtuar, ndërsa për lokalitetin ku gjendet parcela ndërtimore nuk ka sjellë PUD ose trualli nuk është rregulluar, ndërsa ka sjellë PUD dhe nuk është ndërtuar plotësisht infrastruktura, nëse investuesi insiston ta ndërtojë vetë rrjetin infrastrukturor sekondar, në përputhje me dokumentacionin teknik të noterizuar për ndërtimin e objekteve të infrastrukturës me mjetet e tij, është i obliguar Qytetit dhe komunës t’u kompensojë shpenzimet e bëra më parë në madhësi 33% të kompensimit të përcaktuar në kreun VI, pika 1,2 dhe 3; të mundësojë lidhjen e konsumatorëve të tjerë të truallit të rrjetit infrastrukturor pa i paguar kompensime për rrjetin e infrastrukturës që do ta paguajë vetë; të pranohet nga ana teknike nga ndërmarrja publike adekuate ose subjekte të autorizuara të Qytetit të Shkupit dhe komunës pa kompensim.

· Shpenzimet për formimin dhe ndërtimin e objekteve të infrastrukturës komunale jashtë parcelës së ndërtimit dhe shpenzimet për zhvendosjen e e objekteve të infrastrukturës komunale për harxhim komunal të përbashkët dhe individual, që investuesi i realizon me vetëinisjativë pa pjesmarrjen e Qytetit dhe komunës, kurse para nënshkrimit të marrëveshjeve për rregullimin e kompensimit dhe marrëveshjes për realizimin e objekteve të infrastrukturës nga ana e vetadministrimit lokal, nuk njihen, përveç lokaliteteve ku kanë qenë ndërtuar në mënyrë të padrejtë objekte, ndërsa me sjelljen e planit të ri detajor urbanistik, të njëjtat përputhen.

· Për këto lokalitete, duhet të ketë dokumentacion teknik të rregullt për objekte të ndërtuara të infrastrukturës, të legalizohet nga organi kompetent dhe rrjetet e ndërtuara të pranohen nga ndërmarrjet publike komunale dhe subjekte të tjera të autorizuara. Gjatë kësaj njihen vetëm shpenzimet - pjesë e kompensimit për rrjetin e infrastrukturës nga konsumator individual komunal.

· Ky rrjet infrastrukturor i ndërtuar i dorëzohet Qytetit dhe komunës, gjë që mundëson lidhjen e konsumatorëve të rinj të cilët kompensimin ja paguajnë Qytetit dhe komunës.

· Në ndërtimin e rrjeteve dhe objekteve infrastrukturore ku kompensimi i paguar nuk është i mjaftueshëm për lokalitete ku nuk është ndërtuar rrjeti i infrastrukturës, Qyteti dhe komuna me marrëveshje do ta zgjidhin mbylljen përfundimtare të konstruksionit financiar për lëshimin e objekteve në përdorim.
· Qyteti dhe komuna me akt ua lëshojnë objektet e infrastrukturës komunale subjekteve që drejtojnë me to, me kusht që të jenë të obliguar t’i ruajnë të njëjtat. · Gjatë rregullimit të kompensimit ivestuesi është i obliguar të shlyejë për kompensim individual të harxhimit, për lidhje në infrastrukturën e ndërtuar pas formimit të Fondit për rregullim komunal të truallit të ndërtimit (nëse nuk tregon me dokumentacion se të njëjtin e ka rregulluar).

· Shpenzimet për lidhjen në rrjetin kanalizues fekal dhe atmosferik mund të rregullohen me marrëveshje ndërmjet NP ”Ujësjellës dhe kanalizim” dhe investuesit, për pjesën e lidhjes të pusetës lidhëse në parcelën e ndërtimit të investuesit deri në vendin lidhës në rrjetin e infrastrukturës së rrugëve të theksuara në kushtet hidroteknike të shpallura nga NP “Ujësjellës dhe kanalizim”. Investuesi mund të zgjedhë përmbarues të punëve me mbikqyrës të detyruar për kryerjen e punëve dhe pranim nga ana e NP “Ujësjellës dhe kanalizim", si dhe me leje të marrë paraprakisht për gërmim në sipërfaqe publike.

· Investuesi është i obliguar para kërkesës, për furnizim me ujë, energji elektrike dhe ngrohje qendrore, të mundësojë Komisionit të Qytetit dhe komunës ta përcaktojë definitivisht sipërfaqen e ndërtuar. Për sipërfaqen e përcaktuar definitivisht të drejtat dhe detyrat rregullohen me aneks – marrëveshje.


Qyteti në mënyrë të plotë financon përpilimin e dokumentacionit për ndërtimin e objekteve të infrastrukturës me rëndësi për Qytetin, të përcaktuara me Planin e përgjithshëm urbanistik të Qytetit të Shkupit dhe Vendimit për rrugë magjistrale dhe ndihmëse (në përputhje me nenin 10 të Ligjit për Qytetin e Shkupit ”Gazeta zyrtare e Republikës së Maqedonisë“ nr. 55/04 dhe 158/11”), ndërsa përgatitja e projekteve të tjera për ndërtimin e objekteve të infrastrukturës komuna (në përputhje me nenin 15 të Ligjit për Qytetin e Shkupit “Gazeta zyrtare e Republikës së Maqedonisë nr. 55/04 dhe 158/11”), në pajtim me marrëveshjet e lidhura me konsumatorët për rregullimin e kompensimit.

IX. KUFIJTË E KOMPLEKSEVE PËR PAGIMIN E KOMPENSIMIT





KOMPLEKS – 1
PJESA-1 (Komuna Qendër)

Territori për këtë kompleks përbëhet nga kuartet e qytetit të mëposhtme: CS 01, pjesa CS 02 (sipas kufirit administrativ me Komunën e Çairit) (kryqëzimit me bul.”Nikolla Karev” (1450) me rr.”Sllavej Pllanina” (118), vazhdon në jug nëpër rr. “Sllavej Planina” (118) deri te kryqëzimi me rr.”Samoillova” (1465), nëpër rr.”Samoillova” (1465), kthen para kompleksit monumental “Shën Spasi” nëpër rr.”Llazar Tanev” (110) deri në kryqëzimin me rr.”Podgradec” (107) dhe nëpër të shkon deri te mbikalimi në bul.”Goce Dellçev” (Shtëpia e mallrave “Most” 1454), kthen në lindje nëpër bul.”Goce Dellçev” (1454) deri në kryqëzimin me bul.”Krste Misirkov” (386)), CS 03, CS 04, CS 05, CS 06, CS 07, CS 08, CS 14, C 01, C 02, C 03, C 04, C 05, C 06, C 07, C 08, I 01, I 02, I 03, I 04, I 05, I 06, pjesa I 07 (nëpër kufirin administrativ me Komunën Kisella Voda), pjesa I 08 (nëpër kufirin administrativ me Komunën Aerodrom), pjesa I 09 (nëpër kufirin administrativ me Komunën Aerodrom), Ј 05, Ј 06, Ј 07, Ј 21, Z 10, Z 11 dhe Z 12, ku përfundon përshkrimi i kompleksit-1 për Komunën Qendër.

PJESA-1 (Komuna Çair)

Territori për këtë kompleks përbëhet nga kuartet e qytetit të mëposhtme: pjesa CS 02 (nëpër kufirin administrativ me Komunën Qendër) (kryqëzimi në bul.”Nikolla Karev” (1450) me rr.”Sllavej Pllanina” (118), vazhdon në jug nëpër rr. “Sllavej Pllanina” (118) deri në kryqëzimin me rr.”Samoillova” (1465), nëpër rr.”Samoillova” (1465), kthen para kompleksit monumental “Shën Spas” nëpër rr.”Llazar Tanev” (110) deri në kryqëzimin me rr.”Podgradec” (107) dhe nëpër të shkon deri në mbikalimin në bul.”Goce Dellçev” (Shtëpia e mallrave “Most” 1454), kthen në lindje nëpër bul.” Goce Dellçev” (1454) deri në kryqëzimin me bul.”Krste Misirkov” (386)), CS 13, SSI 05, SSI 10 dhe SSI 11, ku përfundon përshkrimi i kompleksit-1 për Komunën e Çairit.

PJESA-1 (Komuna Gazi Baba)

Territori për këtë kompleks përbëhet nga kuartet e qytetit të mëposhtme: SSI 08, SSI 09, CS 09, CS 10, CS 11 dhe CS 12, ku përfundon përshkrimi i kompleksi-1 për Komunën Gazi Baba.

PJESA-1 (Komuna Aerodrom)

Territori për këtë kompleks përbëhet nga kuartet e qytetit të mëposhtme: pjesa I 08 (nëpër kufirin administrativ me Komunën Qendër), pjesa I 09 (nëpër kufirin administrativ me Komunën Qendër), I 10, I 11, I 12, I 13, I 14, I 15, I 16 dhe I 17 ku përfundon përshkrimi i kompleksi-1 për Komunën Aerodrom.

PJESA-1 (Komuna Kisella Voda)

Territori për këtë kompleks përbëhet nga kuartet e qytetit të mëposhtme: pjesa I 07 (nëpër kufirin administrativ me Komunën Qendër), Ј 08, Ј 09, Ј 10, Ј 11, Ј 12 dhe pjesa Ј 20 (pjesa veriore nga kryqëzimi i rr.”Narodni heroi” (473) me rr. “Dimo Haxhi Dimov” (725), shkon në perëndim dhe del në rr.”(748)” dhe pastaj nëpër rr. “Rillski kongres” (441) vjen deri në rr.”Crniçe” (437)), ku përfundon përshkrimi i kompleksit-1 për Komunën Kisella Voda.


Në KOMPLEKSIN E PARË, bëjnë pjesë PJESA-1 (Komuna Karposh, Komuna Qendër, Komuna Çair, Komuna Gazi Baba, Komuna Aerodrom dhe Komuna Kisella Voda).


KOMPLEKSI-2

PJESA-2- (KOMUNA Karposh)

Territori për këtë kompleks përbëhet nga kuartet e qytetit të mëposhtme: SZ 16, SZ 17, SZ 18, SZ 19, SZ 26, SSZ 01, SSZ 02 dhe pjesa SSI 03 (nëpër kufirin administrativ me Komunën Butel dhe komunën Çair), ku përfundon përshkrimi i kompleksit-2 për Komunën Karposh.

PJESA-2- (Komuna Çair)

Territori për këtë kompleks përbëhet nga kuartet e qytetit të mëposhtme: pjesa SSI 03 (nëpër kufirin administrativ me Komunën Butel dhe Komunën Karposh) dhe SSI 04, ku përfundon përshkrimi i kompleksit-2 për Komunën e Çairit.

PJESA-2- (Komuna Butel)

Territori për këtë kompleks përbëhet nga kuartet e qytetit të mëposhtme: SSI 01, SSI 02, pjesa SSI 03 (nëpër kufirin administrativ me Komunën e Karposhit dhe Komunën e Çairit), SSI 06, SSI 12, S 13, S 16 dhe S 25, ku përfundon përshkrimi i kompleksit-2 për Komunën Butel.

PJESA-2- (Komuna Gazi Baba)

Territori për këtë kompleks përbëhet nga kuartet e qytetit të mëposhtme: SSI 07, S 17, S 18 dhe S 26, ku përfundon përshkrimi i kompleksit-2 për Komunën Gazi Baba.

PJESA-2- (Komuna Aerodrom)

Territori për këtë kompleks përbëhet nga kuartet e qytetit të mëposhtme: ЈI 01, ЈI 02, ЈI 03, ЈI 06 dhe ЈI 09, ku përfundon përshkrimi i kompleksit-2 për Komunën Aerodrom.

PJESA-2- (Komuna Kisella Voda)

Territori për këtë kompleks përbëhet nga kuartet e qytetit të mëposhtme: Ј 13, Ј 14 pjesa veriore Ј 20 (nga kryqëzimi me rr.”Narodni heroi” (473) me rr. “Dimo Haxhi Dimov” (725), shkon në perëndim dhe del në rr.”(748)” dhe pastaj në rr. “Rillski kongres” (441) vjen deri në rr.”Crniçe” (437)), ku përfundon përshkrimi i kompleksit-2 për Komunën Kisella Voda.

PJESA-2- (Komuna Gjorçe Petrov)

Territori për këtë kompleks përbëhet nga kuartet e qytetit të mëposhtme: SZ 20 dhe SZ 25, ku përfundon përshkrimi i kompleksit-2 për Komunën Gjorçe Petrov.

NË KOMPLEKSIN E DYTË, bëjnë pjesë PJESA-2 (Komuna Karposh, Komuna Çair, Komuna Butel, Komuna Gazi Baba, Komuna Aerodrom, Komuna Kisella Voda dhe Komuna Gjorçe Petrov).

KOMPLEKSI-3

PJESA-3- (Komuna Gjorçe Petrov)

Territori për këtë kompleks përbëhet nga kuartet e qytetit të mëposhtme: pjesa nga SZ 08 (pjesa juglindore nga hekurudha), SZ 09, SZ 10, SZ 11, SZ 12, SZ 13, SZ 14, SZ 15, SZ 21 dhe SZ 24, ku përfundon përshkrimi i kompleksit-3 për Komunën Gjorçe Petrov.

PJESA-3- (Komuna Butel)

Territori për këtë kompleks përbëhet nga kuartet e qytetit të mëposhtme: S 12 pjesa jugore S 15 (nëpër rr.”Rudo” (1115) deri në kryqëzimin me rr.”Llopushnik” (1122) në drejtim të lindjes deri në trasenë e re të projektuar në bul.”Hristijan Todorovski Karposh” (1468)), ku përfundon përshkrimi i kompleksit-3 për Komunën Butel.

PJESA-3- (Komuna Gazi Baba)

Territori për këtë kompleks përbëhet nga kuartet e qytetit të mëposhtme: S 19, S 20, S 23, SI 01, SI 02, SI 03, SI 04, SI 05, SI 06, SI 07 dhe SI 10, ku përfundon përshkrimi i kompleksit-3 për Komunën Gazi Baba.

PJESA-3- (Komuna Aerodrom)

Territori për këtë kompleks përbëhet nga kuartet e qytetit të mëposhtme: ЈI 04 dhe pjesa veriore ЈI 05 (nëpër kanalin e hapur të fab. “Ohis”), ku përfundon përshkrimi i kompleksit-3 për Komunën Aerodrom.

PJESA-3- (KOMUNA Kisela Voda)

Territori për këtë kompleks përbëhet nga kuartet e qytetit të mëposhtme: Ј 15, Ј 16, Ј 17, Ј 19 dhe ЈI 08, ku përfundon përshkrimi i kompleksit-3 për Komunën Kisela Voda.

Në KOMPLEKSIN E TRETË, bëjnë pjesë PJESA-3 (Komuna Gjorçe Petrov, Komuna Butel, Komuna Gazi Baba, Komuna Aerodrom dhe Komuna Kisela Voda)


KOMPLEKSI-4

PJESA-4- (Komuna Gjorçe Petrov – Novo Sello)

Territori për këtë kompleks përbëhet nga kuartet e qytetit të mëposhtme: SZ 01, SZ 02, SZ 03, SZ 04, SZ 05, SZ 06, SZ 07, pjesa nga SZ 08 (pjesa veriperëndimore nga hekurudha) dhe SZ 27, ku përfundon përshkrimi i kompleksit-4 për Komunën Gjorçe Petrov - lagj. Novo Sello.

PJESA-4- (Komuna Shuto Orizare)

Territori për këtë kompleks përbëhet nga kuartet e qytetit të mëposhtme: S 03, S 04, S 05, S 06, S 07 dhe S 08, ku përfundon përshkrimi i kompleksit-4 për Komunën Shuto Orizare.

PJESA-4 - (Komuna Butel)

Territori për këtë kompleks përbëhet nga kuartet e qytetit të mëposhtme: S 01 dhe S 02 - Radishani, S 09, S 10, S 11, S 14, pjesa veriore S 15 (nëpër rr.”Rudo” (1115) deri në kryqëzimin me rr.”Lopushnik” (1122) në drejtim të lindjes deri në trasenë e re të projektuar në bul.”Hristijan Todorovski Karposh” (1468)) dhe S24, ku përfundon përshkrimi i kompleksit-4 për Komunën Butel.

PJESA-4 - (Komuna Gazi Baba)

Territori për këtë kompleks përbëhet nga kuartet e qytetit të mëposhtme: S 21 dhe S22 – lagj. Çento, si dhe SI 08, SI 09, SI 11 dhe SI 12 – f. Maxhari, ku përfundon përshkrimi i kompleksit-4 për Komunën Gazi Baba.

Territori për këtë kompleks përbëhet nga kuartet e qytetit të mëposhtme: pjesa jugore ЈI 05 (nëpër kanalin e hapur të fab. “Ohis”) dhe ЈI 07, ku përfundon përshkrimi i kompleksit-4 për Komunën Aerodrom - lagj. Lisiçe e epërme. Territori për këtë kompleks përbëhet nga kuartet e qytetit të mëposhtme: Ј18, ku përfundon përshkrimi i kompleksit-4 për Komunën Kisella Voda- Draçevë. Territori për këtë kompleks përbëhet nga kuartet e qytetit të mëposhtme:SZ 22, SZ 23 dhe SZ 28, ku përfundon përshkrimi i kompleksit-4 për Komunën Saraj.

NË KOMPLEKSIN E KATËRT, bëjnë pjesë PJESA-4 (Komuna Gjorçe Petrov- Novo Sello, Komuna Shuto Orizare, Komuna Butel, Komuna Gazi Baba-Çento dhe f. Maxhari, Komuna Aerodrom- lagj. Lisiçe e epërme dhe Komuna Kisella Voda- Draçevë dhe Komuna Saraj).


X. DINAMIKË E ZBATIMIT TË PROGRAMIT

Dinamika e zbatimit të programit do të varet nga para supozimet e krijuara juridike dhe kushtet teknike, si dhe nga rrjedhoja e mjeteve të destinuara për financimin e këtij programi

XI. DISPOZITA KALUESE DHE PËRFUNDIMTARE

1. Për realizimin e këtij programi është i obliguar Kryetari i Qytetit të Shkupit.

2. Ky Program hyn në fuqi ditën e shpalljes në “Lajmëtari zyrtar i Qytetit të Shkupit”, dhe do të zbatohet prej 01.01.2020.